OTVORENA EVROPA ILI ZATVORENI BALKAN?
EVROPSKI KORIDOR ZA CRNU GORU
Simbolično, Evropa je puna „soba“, brojnih nezavisnih država, ali i autonomnih carinskih teritorija koje su unilateralno proglasile nezavisnost. EU je srce evropskog kontinenta i strateška „centralna soba“ evropskih integracija. 27 evropskih soba vec je u centralnoj sobi, dok su sobe UK, NO i CH sa posebnom pozicijom, tzv. „sobe sa pogledom na EU“.
Ostale „evropske sobe“ putuju evropskim koridorom, koji se simbolično i geopolitički može pojasniti kao evropskih hodnik. Hodnik koji nije predviđen za zadržavanje, ni opremanje nekim regionalnim pokućstvom u međuvremenu, već je otvoren za sve zemlje – partnere, koje teže centralnoj sobi. Koridor ka EU, Briselski hodnik koji ne predviđa zadržavanje, niti opremanje zapadno-balkanskim pokućstvom u međuvremenu. To je i naš koridor i imamo pravo na njega, kao nezavisna i međunarodno priznata država, koja je poslije 88 godina, a prije 16 godina (maja 2006), obnovila svoju državu.
Neke balkanske sobe ne slažu se sa svojom kvadraturom, a i ne žuri im se Evropskim koridorom. One bi rađe da prave „balkanski dnevni boravak“, gdje Evropski koridor više nije prioritet.
Stoga su neke balkanske sobe za Otvoreni Balkan kao hibridnu carinsku uniju bez unutrašnjih granica, koje bi se na dugom putu u Uniju, mogle i mijenjati.
A kad bi Balkanska unija postala jedna soba, najjači ekonomski stanari smatrali bi da ih sleduje i lidersko mjesto u politici donošenja odluka. Evropski koridor onda postaje sve manje bitan.
Kada bi se, posljedično, u balkanskoj sobi otvorilo više vrata, odnosno i više posebnih „ulaznih vrata“, neki bi mogli relaksirano predložiti i da se Evropski koridor zatvori. Zato jer više nije tako relevantan.
E to je koncept „Zatvorenog Balkana“ koji se paradoksalno zove incijativa Otvoreni Balkan!
Crna Gora ima pravo na svoj Evropski koridor, koji je otvoren i za druge. Niko pravo nema da nam ga zatvara! Zato smo danas ovdje da razgovaramo o Otvorenoj evropi i pravu da naši građani imaju svoju – crnogorsku sobu i svoj crnogorski koridor!
Prof. dr. Gordana Đurović